По всем вопросам звоните:

+7 495 274-22-22

УДК: 378 DOI:10.33920/nik-02-2105-05

Роль Зорана Джинджича в разрешении косовского вопроса

Филимонова Анна Игоревна доцент кафедры международных отношений и дипломатии факультета экономики, управления и международных отношений Московского гуманитарного университета, канд. ист. наук, 111395, г. Москва, ул. Юности, д. 5, эл. адрес: annafilimon@yandex.ru, ORCID 0000-0002-0857-8240
Кот Ксения Дмитриевна студентка 4-го курса факультета экономики, управления и международных отношений Московского гуманитарного университета, 111395, г. Москва, ул. Юности, д. 5, эл. адрес: intrelation@mosgu.ru, ORCID 0000-0002-7357-5812

Статья посвящена одному из самых драматичных явлений в истории Сербии — убийству премьер-министра Зорана Джинджича, с точки зрения анализа двух ключевых аспектов. Во-первых, выявлены многочисленные несостыковки, расхождения, противоречия и откровенные фальсификации со стороны официального расследования и официальной версии аттентата, в которой так и не удалось достоверно установить мотивы, способы совершения преступления и истинных виновных в гибели премьера. Следовательно, по-прежнему осталась скрыта причина убийства премьера, которая, вне всякого сомнения, лежит именно в политической плоскости. А в сербском политическом измерении на протяжении долгого периода главным камнем преткновения являются Косово и Метохия. Во-вторых, авторы статьи анализируют коренное изменение политики Зорана Джинджича, которое произошло в целом по широкому спектру и в частности по указанной «косовской проблеме». У сербского премьера произошла резкая смена политических ориентиров, обусловленная конкретными мерами США, ЕС и «мирового сообщества» в отношении Сербии, среди которых были исключительно разрушительные тенденции, прикрываемые двойными стандартами и гуманистической риторикой. Западу не была нужна «обновленная Сербия», более того, Сербия, обновленная на основе соединения демократических и национально-государственных принципов, чем, по сути, стала политика Зорана Джинджича за несколько месяцев до аттентата, была для Запада прямой угрозой. В частности, она препятствовала осуществлению его планов построения определенного порядка (характеризуемого через формулу «константный хаос низкой интенсивности»). Pax Americana, или «новый глобализированный порядок», может быть установлен на Балканах только на обломках Сербии, с нефункционирующими государственными институциями, разоренной экономикой и уничтоженным национальным сознанием. Сербия нужна Западу только в виде failed state. Ключевым моментом является лишение ее главного атрибута государственности — суверенности, неприкосновенности границ и территориальной целостности. Изъятие у Сербии ее южного края — Косово и Метохии — вопреки Уставу ООН, всему комплексу международно-правовых актов о территориальной целостности и суверенитете государств, ряду резолюций СБ ООН, включая Резолюцию № 1244, Конституции и законодательству Сербии. Авторы, не идеализируя и не романтизируя образ этого сербского государственного деятеля, последовательно выявляют шаги, предпринятые Зораном Джинджичем на косовском направлении на международном и региональном уровне, свидетельствующие о его твердом стремлении реализовать положения Резолюции СБ ООН № 1244, пересмотреть отношения с Западом в целом и выстраивать демократическое сербское государство на национальных основах. Все начинания оборвались пулей неизвестного снайпера, выпущенной 12 марта 2003 г.

Литература:

1. Шарый А., Куге А. (2004) Расследование убийства премьер-министра Сербии [Электронный ресурс] // Радио Свобода. — 14 июня. — URL: https://archive.svoboda.org/programs/sp/2004/sp.061404.asp [архивировано в WaybackMachine] (дата обращения: 22.02.2021).

2. Clark N. (2003) The quisling of Belgrade [Электронный ресурс] // The Guardian. — 14 марта. — URL: https://www.theguardian.com/world/2003/mar/14/serbia.comment [архивировано в WaybackMachine] (дата обращения: 22.02.2021).

3. Serbian Prime Minister assassinated (2003) [Электронный ресурс] // Web site of Serbian Government. — 12 марта. — URL: http://www.arhiva.serbia.gov.rs/news/2003-03/12/328094.html [архивировано в WaybackMachine] (дата обращения: 22.02.2021).

4. Traynor I. (2004) MI6 involved in Balkan spy plot, says Croatian paper [Электронный ресурс] // The Guardian. — 24 августа. — URL: https://www.theguardian.com/ world/2004/aug/27/balkans.warcrimes [архивировано в WaybackMachine] (дата обращения: 22.02.2021).

5. Witness to the crime — an interview with the bodyguard (2003) [Электронный ресурс] // B92. — 21 октября. — URL: http://www.b92.net/english/news/b92_focus. php?yyyy=2003&mm=10&dd=20&nav_id=25152 [архивировано в WaybackMachine] (дата обращения: 22.02.2021).

6. Blanquaert F. Le procès de Slobodan Milosevic (2005) [Электронный ресурс] // France Diplomatie. — URL : https://www.diplomatie.gouv.fr/IMG/pdf/12_167-179.pdf [архивировано в WaybackMachine] (дата обращения: 22.02.2021).

7. Pérouse J. (2018) Zoran Đinđić: the story of the Serbian Kennedy [Электронный ресурс] // My Country Europe. — 26 ноября. — URL: https://mycountryeurope.com/ history/zoran-dindic-story-serbian-kennedy/ [архивировано в WaybackMachine] (дата обращения: 22.02.2021).

8. Нових дванаест енигми (2005) [Электронный ресурс] // Večernje novosti. 18 июня. — URL: https://www.novosti.rs/вести/насловна/хроника.405.html:171062Но-вих-два-на-ест-ениг-ми [архивировано в WaybackMachine] (дата обращения: 26.03.2021).

9. Први споразум о принципима који регулишу нормализацију односа (2013) [Электронный ресурс] // Канцеларија за Косово и Метохију. Влада Републике Србије. — URL: http://www.kim.gov.rs/p03.php [архивировано в WaybackMachine] (дата обращения: 10.02.2020).

10. Решењима кривичног већа Посебног одељења Окружног суда у Београду К.П. бр. 5/03. (2007) [Электронный ресурс]. — URL: http://www.zavrsnarec.rs/presuda. pdf [архивировано в WaybackMachine] (дата обращения: 22.02.2021).

11. Vasiljević P. Vrzić: Đinđić je ubijen iz Birčaninove (2014) [Электронный ресурс] // Večernje novosti. — 5 октября. — URL: https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ hronika/aktuelno.291.html:513185-Vrzic-Djindjic-je-ubijen-iz-Bircaninove [архивировано в WaybackMachine] (дата обращения: 26.03.2021).

12. Veruović M. Nikola Vrzić. Treći metak: politička pozadina ubistva Zorana Đinđića. Pirot: Moja knjiga, 2014. — 446 s.

13. Miladinović I. Susret sa istorijom: ko je ubio Đinđića? (2017) [Электронный ресурс] // Večernje novosti. — 12 марта. — URL: https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ reportaze/aktuelno.293.html:654400-Susret-sa-istorijom-Ko-je-ubio-Djindjica [архивировано в WaybackMachine] (дата обращения: 26.03.2021).

14. Mihajlović D. Đinđićev kosovski obrt (2007) [Электронный ресурс] // Večernje novosti. — 12 марта. — URL: https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119. html:278533-djindjicev-kosovski-obrt [архивировано в WaybackMachine] (дата обращения: 26.03.2021).

15. MUP: Eksplozije u "Difens roudu" delo grupe terorista (2002) [Электронный ресурс] // B92. — 23 декабря. — URL: https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2002&mm=12&dd=23&nav_category=12&nav_id=79438 [архивировано в WaybackMachine] (дата обращения: 26.03.2021).

16. Đinđić o Kosovu: Ne podilaziti javnosti, rešiti problem (2019) [Электронный ресурс] // Mondo. — 12 марта. — URL: https://mondo.rs/Info/Srbija/a1171771/Godisnjica-ubistva-Djindjica-Kako-je-govorio-o-Kosovu.html [архивировано в WaybackMachine] (дата обращения: 22.02.2021).

17. Zoran Djindjic (2001), Serbia’s other big man [Электронный ресурс] // The Economist. — 4 января. — URL: https://www.economist.com/europe/2001/01/04/ zoran-djindjic-serbias-other-big-man [архивировано в WaybackMachine] (дата обращения: 22.02.2021).

18. Zoran Djindjic (1952–2003) (2003) [Электронный ресурс] // Web site of the Government of the Republic of Serbia. — URL: https://www.srbija.gov.rs/cinjenice/ en/2153 [архивировано в WaybackMachine] (дата обращения: 22.02.2021).

19. Ilić M. (2018) Ekskluzivna dokumenta: Đinđićev plan za Kosovo zbog kog je ubijen [Электронный ресурс] // Republika. — 9 августа. — URL: https://www.republika.rs/ vesti/srbija/79917/ekskluzivna-dokumenta-djindjicev-plan-kosovo-zbog-kog-ubijen [архивировано в WaybackMachine] (дата обращения: 22.02.2021).

20. Isplivale najcrnje tajne: Transkripti razgovora agenata MI-6 i CIA otkrivaju ko je ubio Đinđića! (2018) [Электронный ресурс] // Vestinet. — 3 ноября. — URL: https:// www.vestinet.rs/pogledi/isplivale-najcrnje-tajne-transkripti-razgovora-agenata-mi-6i-cia-otkrivaju-ko-je-ubio-djindjica [архивировано в WaybackMachine] (дата обращения: 22.02.2021).

1. Sharyy A., Kuge A. (2004) Rassledovaniye ubiystva prem'yer-ministra Serbii [Elektronnyy resurs] // Radio Svoboda. — 14 iyunya. — URL: https://archive.svoboda.org/programs/sp/2004/sp.061404.asp [arkhivirovano v WaybackMachine] (data obrashcheniya: 22.02.2021).

2. Clark N. (2003) The quisling of Belgrade [Elektronnyy resurs] // The Guardian. — 14 marta. — URL: https://www.theguardian.com/world/2003/mar/14/serbia.comment [arkhivirovano v WaybackMachine] (data obrashcheniya: 22.02.2021).

3. Serbian Prime Minister assassinated (2003) [Elektronnyy resurs] // Web site of Serbian Government. — 12 marta. — URL: http://www.arhiva.serbia.gov.rs/news/200303/12/328094.html [arkhivirovano v WaybackMachine] (data obrashcheniya: 22.02.2021).

4. Traynor I. (2004) MI6 involved in Balkan spy plot, says Croatian paper [Elektronnyy resurs] // The Guardian. — 24 avgusta. — URL: https://www.theguardian.com/ world/2004/aug/27/balkans.warcrimes [arkhivirovano v WaybackMachine] (data obrashcheniya: 22.02.2021).

5. Witness to the crime — an interview with the bodyguard (2003) [Elektronnyy resurs] // B92. — 21 oktyabrya. — URL: http://www.b92.net/english/news/b92_focus. php?yyyy=2003&mm=10&dd=20&nav_id=25152 [arkhivirovano v WaybackMachine] (data obrashcheniya: 22.02.2021).

6. Blanquaert F. Le procès de Slobodan Milosevic (2005) [Elektronnyy resurs] // France Diplomatie. — URL : https://www.diplomatie.gouv.fr/IMG/pdf/12_167-179.pdf [arkhivirovano v WaybackMachine] (data obrashcheniya: 22.02.2021).

7. Pérouse J. (2018) Zoran Đinđić: the story of the Serbian Kennedy [Elektronnyy resurs] // My Country Europe. — 26 noyabrya. — URL: https://mycountryeurope.com/ history/zoran-dindic-story-serbian-kennedy/ [arkhivirovano v WaybackMachine] (data obrashcheniya: 22.02.2021).

8. Novikh dvanayest yenigmi (2005) [Elektronnyy resurs] // Večernje novosti. 18 iyunya. — URL: https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/khronika.405.html:171062-Novikh-dva-na-yest-yenig-mi [arkhivirovano v WaybackMachine] (data obrashcheniya: 26.03.2021).

9. Prvi sporazum o printsipima koǰi regulishu normalizatsiǰu odnosa (2013) [Elektronnyy resurs] // Kantselariǰa za Kosovo i Metokhiǰu. Vlada Republike Srbiǰe. — URL: http://www.kim.gov.rs/p03.php [arkhivirovano v WaybackMachine] (data obrashcheniya: 10.02.2020). 10. Resheniye o krivizne posebnogo bel'ya Rayonnogo suda v g. Belgradu K.P. br. 5/03. (2007) [Elektronnyy resurs]. - URL: http://www.zavrsnarec.rs/presuda.pdf [v arkhive WaybackMachine] (data obrashcheniya: 22.02.2021).

11. Vasiljević P. Vrzić: Đinđić je ubijen iz Birčaninove (2014) [Elektronnyy resurs] // Večernje novosti. — 5 oktyabrya. — URL: https://www.novosti.rs/vesti/ naslovna/hronika/aktuelno.291.html:513185-Vrzic-Djindjic-je-ubijen-iz-Bircaninove [arkhivirovano v WaybackMachine] (data obrashcheniya: 26.03.2021).

12. Veruović M. Nikola Vrzić. Treći metak: politička pozadina ubistva Zorana Đinđića. Pirot: Moja knjiga, 2014. — 446 s

13. Miladinović I. Susret sa istorijom: ko je ubio Đinđića? (2017) [Elektronnyy resurs] // Večernje novosti. — 12 marta. — URL: https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ reportaze/aktuelno.293.html:654400-Susret-sa-istorijom-Ko-je-ubio-Djindjica [arkhivirovano v WaybackMachine] (data obrashcheniya: 26.03.2021).

14. Mihajlović D. Đinđićev kosovski obrt (2007) [Elektronnyy resurs] // Večernje novosti. — 12 marta. — URL: https://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119. html:278533-djindjicev-kosovski-obrt [arkhivirovano v WaybackMachine] (data obrashcheniya: 26.03.2021).

15. MUP: Eksplozije u "Difens roudu" delo grupe terorista (2002) [Elektronnyy resurs] // B92. — 23 dekabrya. — URL: https://www.b92.net/info/vesti/index. php?yyyy=2002&mm=12&dd=23&nav_category=12&nav_id=79438 [arkhivirovano v WaybackMachine] (data obrashcheniya: 26.03.2021).

16. Đinđić o Kosovu: Ne podilaziti javnosti, rešiti problem (2019) [Elektronnyy resurs] // Mondo. — 12 marta. — URL: https://mondo.rs/Info/Srbija/a1171771/ Godisnjica-ubistva-Djindjica-Kako-je-govorio-o-Kosovu.html [arkhivirovano v WaybackMachine] (data obrashcheniya: 22.02.2021).

17. Zoran Djindjic (2001), Serbia’s other big man [Elektronnyy resurs] // The Economist. — 4 yanvarya. — URL: https://www.economist.com/europe/2001/01/04/zoran-djindjic-serbiasother-big-man [arkhivirovano v WaybackMachine] (data obrashcheniya: 22.02.2021).

18. Zoran Djindjic (1952–2003) (2003) [Elektronnyy resurs] // Web site of the Government of the Republic of Serbia. — URL: https://www.srbija.gov.rs/cinjenice/ en/2153 [arkhivirovano v WaybackMachine] (data obrashcheniya: 22.02.2021).

19. Ilić M. (2018) Ekskluzivna dokumenta: Đinđićev plan za Kosovo zbog kog je ubijen [Elektronnyy resurs] // Republika. — 9 avgusta. — URL: https://www.republika. rs/vesti/srbija/79917/ekskluzivna-dokumenta-djindjicev-plan-kosovo-zbog-kog-ubijen [arkhivirovano v WaybackMachine] (data obrashcheniya: 22.02.2021).

20. Isplivale najcrnje tajne: Transkripti razgovora agenata MI-6 i CIA otkrivaju ko je ubio Đinđića! (2018) [Elektronnyy resurs] // Vestinet. — 3 noyabrya. — URL: https://www.vesti

Убийство премьер-министра Сербии Зорана Джинджича 12 марта 2003 г. стало тяжелой травмой для всего сербского общества, наложившей отпечаток на вектор дальнейшего политического развития страны.

Зоран Джинджич пришел к власти на волне «оранжевой революции», свергшей С. Милошевича, как «американский человек». Тогда вся сербская оппозиция, сконцентрированная в ДОСе (Демократическая оппозиция Сербии, лидер — Вук Драшкович), пользовалась финансовой и консультативной американской помощью. Американская подготовка сербских оппозиционеров ярко выраженной антикоммунистической и националистической (в гипертрофированно-схематизированном виде) направленности перешла в горячую фазу переброски из США на балканские просторы с началом локальных войн [15]. Таким образом, большая часть сербской оппозиции была в той или иной степени связана с западными разведывательными и иными структурами, зачастую эти связи носили семейный многодесятилетний характер.

Зоран Джинджич, заняв премьерский пост в январе 2001 г., после победы Демократической оппозиции Сербии на парламентских выборах в декабре 2000 г., развернул ряд реформ в «демократическом направлении». Однако примерно через два года он стал ярким исключением из ряда западных марионеток только в одном вопросе, от решения которого и поныне зависит судьба Балканского региона, Европы и мира в целом, поскольку результат его решения покажет, существует ли еще в международных отношениях Ялтинско-Потсдамская система или на ней поставлена окончательная необратимая точка. Это вопрос Косово и Метохии.

Джинджич осознавал, к чему ведет политика Запада и к каким последствиям для Сербии она приведет. За девять месяцев до аттентата он посетил США, откуда вернулся весьма разочарованным. Своему ближайшему кругу он сообщил, что «я думал, им есть дело до смены власти в Сербии, а сейчас вижу, что они только разрушают Сербию — везде и на всех уровнях». В публичных выступлениях зазвучало предупреждение: «Если у нас будут отнимать Косово и Метохию во имя этнических прав албанцев и права на самоопределение при игнорировании границ и суверенитета СРЮ и Сербии — будем требовать нового Дейтона [18]. Потому что они уже дают понять, что наш южный край в европейские интеграции будет включен отдельно от Сербии, параллельно с ней, фактически как независимая территория» [13].

Для Цитирования:
Филимонова Анна Игоревна, Кот Ксения Дмитриевна, Роль Зорана Джинджича в разрешении косовского вопроса. Ученый совет. 2021;5.
Полная версия статьи доступна подписчикам журнала
Язык статьи:
Действия с выбранными: